Ma­gi­ja Bo­ža Vre­ća ni­je sa­mo u bes­pre­kor­nom izvođenju, već u po­kre­tu, gla­su, je­din­stve­nom sti­lu, a po­naj­vi­še u sr­cu ko­je je uvi­jek otvo­re­no za sve do­bre lju­de ši­rom svi­je­ta. Nje­go­va pje­sma spa­ja lju­de no­se­ći sna­žnu po­ru­ku lju­ba­vi, slo­bo­de i za­jed­ni­štva ko­je nam je vi­še ne­go ikad po­treb­no. Sev­da­lin­ka je nje­gov je­zik, a je­din­stven glas po­zi­va na po­mi­re­nje i vra­ća u naj­ra­ni­ja čo­vje­ko­va sje­ća­nja. To je glas ko­ji uje­di­nju­je, mi­lu­je du­šu pa je s raz­lo­gom pre­po­znat ši­rom svi­je­ta i na­gra­đen naj­či­sti­jim emo­ci­ja­ma pu­bli­ke ko­ja ga je bez­u­slov­no po­dr­ža­la. On pra­ti emo­ci­ju, ne tren­do­ve, pa ga mi­li­on­ski fa­no­vi, na­gra­đu­je za­gr­lja­jem ko­ji ga, ka­ko ka­že, in­spi­ri­še da stva­ra još bo­lje i is­traj­ni­je.
Go­di­na ko­ja je na iz­ma­ku Va­ma je u mu­zič­kom smi­slu bi­la iz­u­zet­no uspje­šna. Kon­cert­na tur­ne­ja ši­rom re­gi­o­na i Evro­pe, al­bum „Pan­do­ra” ko­ji je obo­rio sve re­kor­de, iskre­na dru­že­nja sa pu­bli­kom. Je­ste li Vi za­do­volj­ni 2017. go­di­nom i ko­je će­te mo­men­te još sa­ču­va­ti od za­bo­ra­va?
– Pre­za­do­vo­ljan, vo­lio bih da sva­ka mo­ja go­di­na ima uspjeh kao ova, pam­tim fe­no­me­nal­ne kon­cer­te na naj­ljep­šim fe­sti­va­li­ma, ba­zi­li­ka­ma i kon­cert­nim dvo­ra­na­ma, div­ne sa­rad­nje i sni­ma­nja, Pan­do­rin iz­la­zak i uspjeh al­bu­ma, ula­zak u no­vu Cro­a­tia Re­cords iz­da­vač­ku ku­ću na obo­stra­nu čast i za­do­volj­stvo, mo­ja div­na web stra­ni­ca www.bo­zo­vre­co.com je po­sta­la do­stup­na mo­jim ob­ža­va­o­ci­ma ka­ko bi me mo­gli sli­je­di­ti u svim no­vim pro­jek­ti­ma i kon­cer­ti­ma i uspjeh mo­je pr­ve knji­ge, za ko­ju je i na­ša dra­ga i ve­li­ka glu­mi­ca Na­da Đu­rev­ska re­kla da je „Lju­bav sa­ma po se­bi”. Eto pam­ti­ću je po Lju­ba­vi.
Cen­tar Sa­va je još je­dan san ko­ji ste se­bi is­pu­ni­li po­čet­kom de­cem­bra. Ka­kve uti­ske no­si­te sa tog kon­cer­ta i ko­je ste sno­ve za­cr­ta­li za na­red­nu go­di­nu?
– Ras­pro­da­ti Cen­tar „Sa­va” po­sle ras­pro­da­tog Ko­lar­ca iste go­di­ne je ostva­re­nje svih sno­va. Zna­te unu­tra je 4.500 lju­di i to je ne­za­bo­ra­van osje­ćaj, apla­u­zi bez kra­ja, ova­ci­je, Cen­tar „Sa­va” na no­ga­ma, ras­pla­ka­la me to­li­ka lju­bav, do­ta­kla do su­za, bi­la je to ma­gi­ja svih ma­gi­ja, pre­kra­sni mu­zi­ča­ri sa mnom na sce­ni, eki­pa iz Ma­ke­do­ni­je, Hr­vat­ske i Sr­bi­je ko­ju sam sam bi­rao i or­ga­ni­za­ci­ja i pro­duk­ci­ja gosp. To­mi­sla­va Ka­šlje­vi­ća ko­ji vo­li i po­dr­ža­va mo­ju umjet­nost. Pre­sre­ćan sam i ci­je­li kon­cert je sni­mao RTS pa će bi­ti pri­li­ke da i po­gle­da­te sni­mak sa istog u do­gled­no vri­je­me.
Pje­smom „Za­pje­va­la soj­ka pti­ca mi­sli zo­ra je…” ko­ju ste nam pje­va­li na kon­cer­tu u KIC-u „Bu­do To­mo­vić” na­ja­vi­li ste svad­be­na zvo­na ko­ja su na­ža­lost utih­nu­la zbog pre­ki­da emo­tiv­ne ve­ze. Ka­ko sad re­a­gu­je­te kad pje­va­te tu pje­smu, bu­di li vam sje­ća­nja?
-Ja ni­kad ne­ću pre­sta­ti pje­va­ti i ni­kad pre­sta­ti vo­lje­ti, a ako iza­đe­te iz ne­če­ga bi­lo to ve­za ili što god, zna­či da to ni­je bi­lo vri­jed­no va­še lju­ba­vi i tru­da, ide­te da­lje, sve što vam mo­gu i že­lim re­ći sa­da je­ste da sam sre­ćan i vo­ljen i ne­ka ta­ko i osta­ne.
Du­et­ska pje­sma sa Va­si­lom Ha­dži­ma­no­vim „Ko li no­ćas mi­lu­je ti ko­su?” na­i­šla je na naj­po­zi­tiv­ni­je re­ak­ci­je pu­bli­ke. Za tu nu­me­ru ste na­pi­sa­li mu­zi­ku i tekst, u če­mu ste tra­ži­li in­spi­ra­ci­ju?
-Lju­di su oča­ra­ni pje­smom, ali bu­kval­no svu­gdje i oda­svud do­la­ze po­ru­ke ka­ko su pot­pu­no za­lju­blje­ni u pje­smu, to mi je dra­go ču­ti, to je do­kaz ka­ko emo­ci­ja spa­ja i ni­ko na nju ne mo­že bi­ti imun. In­spi­ra­ci­ju na­la­zim u svom ži­vo­tu, u či­ta­nju, u dru­gim lju­di­ma i sud­bi­na­ma, u maj­či­nim oči­ma.
Iako je po de­fi­ni­ci­ji sev­da­lin­ka bo­san­ska, grad­ska, lju­bav­na pje­sma či­ni se da je ljud­ska du­ša jed­na­ko pri­hva­ta i van tih te­ri­to­ri­ja!!! Šta je to u va­šoj in­ter­pre­ta­ci­ji što uči­ni sev­dah in­ter­na­ci­o­nal­nom kon­stan­tom-te­ma­ti­ka, glas ili???
- Emo­ci­ja je naš uni­ver­zal­ni je­zik, moj glas je dar od Bo­ga i u slu­žbi je da lju­di­ma do­ne­se lju­bav i slo­bo­du da vi­še lju­be sa­mi se­be i vi­še vo­le sa­mi se­be pa će i dru­ge vi­še vo­lje­ti i lak­še pri­hva­ta­ti. Sve je u Bo­ži­jim ru­ka­ma pa i mo­ja pje­sma, i ne­ću je opi­si­va­ti jer ni­sam do­sto­jan, pu­sti­mo da bu­de bo­žan­ski dar ko­ji nam pri­ja du­ši.
Va­ši kon­cer­ti u En­gle­skoj, Nje­mač­koj... do­ži­vje­li su re­pri­ze, pre­po­zna­li su vas is­kre­ni lju­bi­te­lji mu­zi­ke, obo­ga­ti­li ste Evro­pu lju­ba­vlju, gdje je va­ša gra­ni­ca, ako je ima?
-Ne­ma gra­ni­ce, idu­će go­di­ne je i Ame­ri­ka i Ka­na­da, pu­no fe­sti­va­la i kon­ce­ra­ta ši­rom Evro­pe i svi­je­ta. Na­dam se da ću us­pje­ti do­ći i u Pod­go­ri­cu kao i već tri go­di­ne una­zad. Za­pra­vo se ja­ko ve­se­lim sve­mu što do­la­zi i lju­di­ma i kon­cer­ti­ma i gra­do­vi­ma ko­je upo­zna­jem. I po­put mo­za­i­ka, od sve­ga što ču­jem, osje­tim i vi­dim ja stva­ram ne­ki svoj svi­jet u ko­me ži­vim i ko­ji is­pi­su­jem u mo­jim pje­sma­ma.
Da li sa­mo osje­ća­nje tu­ge mo­že do­ča­ra­ti sev­dah? Da li su dio sev­da­ha i lju­bav­na strast i že­lja i du­hov­nost i po­ve­za­nost, sre­ća, pri­pa­da­nje, za­do­volj­stvo???
-Ja stva­ram i vje­ru­jem da sa­mo ka­ra­sev­dah je­ste za­pra­vo ono zbog če­ga sev­da­lin­ku vo­li­mo, tre­ba da ima na­du ali ni­ka­ko bez če­žnje i me­lan­ho­li­je unu­tar i tek­sta i me­lo­di­je, i lju­bav­na stra­st i du­hov­nost i po­ve­za­nost, sve se to pro­vla­či kroz pje­smu. Na mo­jim kon­cer­ti­ma ka­tar­zič­no i u tran­su lju­di bu­du pot­pu­no za­ča­ra­ni pje­smom, po­kre­tom, gla­som i ener­gi­jom ko­ju im da­jem, sve to mo­ra­te da­ti da bi pri­ča ko­ju pje­va­te ima­la isti­nu i bi­la učin­ko­vi­ta, mo­ra­te im otvo­ri­ti svo­je sr­ce da bi i oni sa­mi mo­gli otvo­ri­ti svo­ja.
Pje­sma ko­ju na­pi­še­te je od­raz va­še du­še i či­ste emo­ci­je, mi­sli­te li da se sev­da­hom mo­že kal­ku­li­sa­ti, mo­že li po­sta­ti dio ko­mer­ci­jal­nih vo­da, mo­že li sev­da­lin­ka po­sa­ti in­stant hit???
- Ja pra­tim emo­ci­ju ne pra­tim tren­do­ve i ta­ko i stva­ram, mo­je pje­sme su obo­ža­va­ne i mo­ja pu­bli­ka se eks­pan­ziv­no ši­ri i ra­ste, to mi je na­gra­da za sve, osta­lo me ne in­te­re­su­je.
Iako pje­va o me­lan­ho­li­ji i sje­ti sev­dah vi­še le­ži mu­škim iz­vo­đa­či­ma, mi­sli­te li da mu­ško sr­ce ja­če pla­če??? Za­što je to ta­ko?
-Ne, ja mi­slim pot­pu­no obrat­no, sev­da­lin­ka je bez­rod­na pje­sma i na­ma kao bi­ći­ma ko­ji smo po ro­đe­nju du­al­ni, ta­ko je i osje­ća­mo, i kao mu­škar­ci i kao že­ne, že­ne su te ko­je is­kre­ni­je, ja­če i vjer­ni­je vo­le, čak i u bo­li su mno­go oda­ni­je, mu­škar­ci su vječ­ni dje­ča­ci za­pra­vo...
Vi po­mje­ra­te gra­ni­ce u na­či­nu ži­vo­ta u mu­zi­ci u sev­da­lin­ki ko­ju ču­va­te od za­bo­ra­va, a ka­ko sev­da­linka vas ču­va?
-To je moj sa­vr­še­ni part­ner, sev­da­lin­ka i sev­dah, mo­ja mi­si­ja, moj ži­vot i lju­bav, mi smo za­pra­vo od­u­vi­jek jed­no, za­to je ta­ko i ja­ka ta ve­za iz­me­đu me­ne i mu­zi­ke ko­ju stva­ram i vo­lim svim sr­cem.
Ko­li­ko su Vas go­sto­va­nja po či­ta­vom svi­je­tu i dru­že­nja sa raz­li­či­tom pu­bli­kom obo­ga­ti­la?
- Ja­ko, za­pra­vo gdje god da je­sam i gdje god da su mo­ji kon­cer­ti i u re­gi­o­nu i u Evro­pi, lju­di me baš ja­ko vo­le i ta lju­bav vas na­pro­sto to­li­ko is­pu­ni da je­di­no što mo­že­te je­ste da za­hva­li­te Bo­gu na sre­ći i ta­kvom da­ru ko­ji mi je po­da­rio, da svo­jim gla­som i du­al­no­šću oslo­ba­đam i dru­ge, da ta lju­bav se pre­ta­če i na­do­pu­nju­je iz­me­đu me­ne i mo­je pu­bli­ke bez da je bi­lo što re­me­ti, obo­ga­ću­je me ta do­bro­ta ko­ju pre­po­zna­jem u oči­ma mo­je pu­bli­ke, lju­bav iz nji­ho­vih sr­ca i to­pli­na iz nji­ho­ve du­še.
U knji­zi „Mi­la” pri­ča­te o bez­u­slov­noj lju­ba­vi, slo­bo­di, ali i te­škim tre­nu­ci­ma, va­šim ožilj­ci­ma i sve­mu što Vas je pra­ti­lo kroz od­ra­sta­nje. Sa ove vre­men­ske dis­tan­ce, da li bi­ste po­no­vo pot­pi­sa­li isto šti­vo, ili bi­ste ne­ke dje­lo­ve iz­ba­ci­li?
-Ne, sve što je za­pi­sa­no i tre­ba­lo je, sve što je pro­ži­vlje­no u Bo­ži­jim je ru­ka­ma. Ni­šta ja ne bih mi­je­njao, ja ta­ko ži­vim, stva­ram i osje­ćam, knji­ga je do­ži­vje­la i tre­će iz­da­nje i pro­pu­to­va­la je svi­jet, po­no­san sam i ra­dim na no­voj knji­zi.
Va­šim pje­sma­ma i iz­vo­đe­njem mi­lu­je­te du­šu broj­noj pu­bli­ci ko­ja vas pra­ti. A uz ko­je pje­sme se Vi naj­vi­še opu­šta­te, šta po­red sev­da­lin­ki vo­li­te još da slu­ša­te?
- Džez, bluz, so­ul, kla­si­ku, eks­pe­ri­men­tal­nu mu­zi­ku, go­spel i pu­no tra­di­ci­o­nal­ne mu­zi­ke ši­rom svi­je­ta, u sve­mu pro­na­la­zim in­spi­ra­ci­ju za mo­je autor­ske pje­sme i već se ja­ko ra­du­jem svim no­vim ko­je do­la­ze u 2018. go­di­ni.
Uvi­jek ima­te za­ni­mlji­vu i uni­kat­nu scen­sku gar­de­ro­bu. Da li sve sa­mi osmi­šlja­va­te ili ima­te po­moć ne­kog sti­li­ste?
- Sve kre­a­ci­je ko­je no­sim su mo­jih ru­ku dje­lo, mo­ji cr­te­ži i šni­to­vi, idu­će go­di­ne iz­la­zi i mo­ja mod­na ko­lek­ci­ja pa već znam da će bi­ti ja­ko pu­no onih ko­ji že­le da no­se mo­je ha­lji­ne.ANE­LA ŠA­BO­TIĆ


Sti­žu al­bum, knji­ga i mod­na ko­lek­ci­ja

S ob­zi­rom na to da ste ka­za­li da uglav­nom pi­še­te ka­da ste na pu­to­va­nji­ma, a iza vas je već sa­da ne­bro­je­no mno­go njih, mo­že­mo li oče­ki­va­ti još jed­no Va­še dje­lo?
- Sva­ka­ko, ja stal­no pi­šem, moj pe­ti al­bum je već u pri­pre­mi. Sve pje­sme sam na­pi­sao i kom­po­no­vao i iz­la­zi idu­će go­di­ne za iz­da­vač­ku ku­ću Cro­a­tia Re­cords. Za idu­ću go­di­nu su pla­ni­ra­na tri pro­jek­ta, moj no­vi al­bum, knji­ga i mod­na ko­lek­ci­ja s mo­jim pot­pi­som.


Te­to­va­že su mo­je amaj­li­je

Po­red sev­da­ha i te­to­va­že su va­ša ve­li­ka lju­bav. Ko­ja sve zna­če­nja ima­ju i ko­me su po­sve­će­ne ?
-Po­sve­će­ne su Bo­gu i uglav­nom ima­ju mi­to­lo­ška, mi­stič­na i sa­kral­na zna­če­nja, to su mo­je amaj­li­je.